Možete li da se setite kada ste poslednji put nekom napisali pismo. U komunikaciji medju ljudima, pismo se najduže održalo. Tek sa modernim tehnologijama, kompjuterima i mobilnim telefonima koji su tek krajem 20 i početkom 21 veka u masovnoj upotrebi, pismo gubi funkciju koju je imalo sve do kraja 20 veka. Nekada se na pismo čekalo danima a u udaljenim mestima mesecima. Teško je i zamisliti koliko je pismo putovalo do Australije, kao i odrgovor nazad u bilo koju evropsku zemlju, sve do pojave aviona i “avionskog“ pisma.
Poslovno pismo, ljubavno pismo , pismo vojniku, sve je to brižljivo čuvano. Pismo je uglavnom sa radošću i nestrpljenjem očekivano. Sada kada su neke druge vrste komuniciranja sveprisutne , pismo je sve češće izaziva nelagodnost, da li je to opomena ili račun , obaveštenje, a sve manje znak da neko misli na vas i da mu nedostajete. Sa gubitkom pisma, gubi se i onaj lepi način oslovljavanja, dragi, mili, najdraža, a sve više ostaje ono “Poštovani“, tako karakteristično za poslovno obraćanje.
Koverat u koji se stavlja pismo mogao je da bude običan i ukrasni a ti ukrasni bili su predmet koji skupljaju kolekcioinari, kao i markice koje posebno one poništene imaju svoju vrednost. Ne samo iz stranih zemalja , nego i one jubilarne koje su se izdavle u posebnim prilikama i jubilejima ili sa likom neke poznate ličnosti, vladara ili naučnika.