Dnevne novine su sve do kraja 20 veka bile izvor informacija, kupovane su u velikim tiražima, i ne smo dnevne , već i nedeljna izdanja i mesečnici. Već krajem 20 veka kada je novinama počeo da se pridvidja kraj, mnogi su mislili da će zauvek nestati paprirna izdanja a sa će se bukvalno sve preseliti na internet izdanja i portale. Iako novine gube bitku sa bržim sredstvima informisanja još uvek su zadržana izdanja koja svakodnevno imaju na desetine hiljada čitalaca. Dnevni list “Politika“ je nedavno obeležio 120 godina od izlaska prve dnevne novine, a još uvek pomen lista “Politika“ izaziva pažnju i osećaj poverenja mnogobrojnih čitalaca. Naravno ni ovaj list kao ni mnogi drugi nisu ostali imuni na inovacije pa imaju elektronsko izdanje dnevnog lista.
Televizija je takodje je ugrožena sa pojavom interneta i youtube. Mladi ljudi , za razliku od starijih selektivno gledaju sadržaje koji ih interesuju i nisu prikovani za tv ekrane. A od poslova koji bi u novinarstvu mogli da uskoro budu zamenjeni prvo je na meti posao spikera. Veštačka inteligencija već preuzima poslove “isčitavnja“ raznih informacija. Metalni glas i čudno izgovaranje brojeva, što uglavnom smeta slušaocima , moglo bi vrlo brzo da bude prevazidjeno, a umesto voditelja mogli bi da gledamo lik koji je napravljen veštačkom inteligencijom. Za i protiv , mnogo je argumenata, šta će prevladati , ostaje da sačekamo i vidimo.