Sa razvojem nauke, inovacijama u svim oblastima menja se tehnologija proizvodnje , ali i odnos prema životnoj sredini , koja trpi posledice modernog razvoja. Iz svih tih uslova, radjaju se neke nove naučne discipline koje nismo imali u prošlom veku. Jedna od njih je agroekologija. Kao što joj ime govori nastala je izz dve naučne discipline, ekologije i agronomije . Dok se ekologija bavi proučavanjem i zaštitom prirode i očuvanjem resursa, kao što su voda, zemlja, vazduh, agronomija se bavi primenom naučnih dostignuća u oblasti poljoprivrede. Dvadeseti vek i primena veštačkih djubriva i zaštite u poljoprivrednoj proizvodnji kao i dizel goriva u poljoprivrednoj mehanizaciji sigurnno je sa stanovišzta agroekonomije doprinela razvoju poljoprivrede i povećanju prinosa, tako bitnom u uslovima rastuće svetske populacije. S druge strane velika, često nekontrolisana primena azotnih djubriva, hemijskih preparata, naročito , kao i drugih produkata nastala usled poljoprivredne proizvodnje, kao što je otpadna plastika, pre svega sistemi za polivanje “kap po kap“, doneli su narušavanje prirode, degradaciju zemljišta i zagadjenja voda. Disciplina , nastala iz nasušne potrebe da se ograniči nekontrolisano narušavanje prirode zbog proizvodnje koja je izvor opstanka ljudskog roda, razvija se agroekologija.
Još jedna disciplina koja se sve više razvija je biotehnologija. Biotehnologije su prirodne , održive i predstavljaju rešenje za mnoge probleme , kao što su nestašice energenata i hrane ili za zagadjenje životne sredine. Ovi procesi su zasnovani na primeni mikroorganizama, enzoima ili ćelija biljaka a koriste se u proizvodnji bioinsekticida ili biopesticida ili biogoriva.Njihova primena u poljoprivredi postaje sve intenzivnija. A pored poljoprivrede biotehnologija se primenjuje u mnogim drugim privrednim granama, u medicini i farmaceutskoj industriji, industriji prerade hrane, hemijskoj industriji , energetici , gotovo u svim granama privrede.