Ova objava deo je projekta pod nazivom “Slikom i rečju kroz Trstenik“, koji je dobio podršku Opštine Trstenik na Javnom konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2023. godini.
Ime Drenova prvi put se zvanično pominje u srednjovekovnoj povelji iz 1429. godine kojom je despot Stefan Djuradj Branković, darovao je svom vernom vlastelinu Radiču Postupoviću u baštinu posed u kome je prema Kruševcu selo Drenova.,
Kroz selo protiču Riljačka i Toponička reka. A pored sela teče Zapadna Morava. Morava koja se često izliva pričinjavala je od vajkada štete okolnim njivama i livadama a priča se da je nakad i do sela dolazila a postoji predanje da su nekada i ladje vezivane za brrestove kod crkve i škole.
Prirodni uslovi uticali su da se u davnoj prošlosti poljoprivredom poču baviti stanovnici ovog mesta. Šume su krčene a na njivama sejan kukuruz, ječam , pšenica i ovas.
Stanovnici ovog sela su se od davnina bavili zemljoradnjom i stočarstvom i gajili vinovu lozu. Kako se rano javilo voćarstvo i vinogradsrstvo , Drenova je brzo postala jedno od najpoznatijih vinogradarskih mesta.
Veliokdrenovci su na školovanje poslali nekoliko mladića na državnu školu u Bukovu , a oni su u selo doneli za ono vreme naprednu tehniku u kalemljenju koja se proširila na celo selo i okolna mesta. A kada je 1890, bolest uništila zasade vinograda pitome domaće loze u čitavoj Srbiji, Velikodrenovci su okalemili vinovu lozu na američkoj podlozi i 1888. godine zasadili prve vinograde na Belom brdu, na izlazu iz sela prema Stragarima. Od tada do danas od velikodrenovkog kalema podignuto je neznano koliko vinograda a jedan je obnovljen i na Svetoj gori Atoskoj.Već 1903. proizvodnja kalemova je prevazišla lokalne potrebe a stvaranje tržnih viškova izazvalo je potrebu njihove prodaje. kalemarstvo postaje zanimanje mnogih stanovnika Velike Drenove i okolnih mesta a potreba za izvozom kalemova u tadašnji Sovjetski Savez pre svega osniva dve radne organizacije koje prate proizvodnju individualnih proizvodjača, “Plantaža“ i zadruga “Vino- kalem.“
Sankcije 90 tih godina prošlog veka, zaustavile su ovu proizvodnju , jer je stopiran izvoz, zadruge su propadale, a malobrojni pojedinci su održavali proizvodnju. U medjuvremenu je “Vino kalem“ privatizovan i posluje kao uspešno preduzeće u oblasti kalmerstva i proizvodnje vina i rakije.