Tradicionalni tkani ćilimi, bili su nezaobilazan deo dekora svake stare srpske kuce. Danas, ovi komadi kulturnog nasledja, često propadaju pod zubom vremena.Nekada davno su ručno tkani ćilimi u Srbiji bili važan deo svakog domaćinstva, i služili su u svakodnevnoj upotrebi, ali I za razne običaje i rituale. Danas, ćilimi najčešće propadaju pod zubom vremena i neznanja njihovih vlasnika. Nikola Bošković je budući profesor srpskog jezika, a svoju kreativnu stranu ispoljava kroz izradu brojanica svih vrsta i kroz sakupljanje najrazličitijih tkanih ćilima. Njegova zbirka sada broji skoro 90 ćilima iz svih krajeva i svih stilova Balkana. Za ćilime nastale u Srbiji se može reći da su to tkanine prošlosti, tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, kulturno istorijska baština našeg naroda od neprocenjivog značaja. Svaki ćilim priča svoju priču, u zavisnosti od epohe i mesta gde je nastao, a utkani simboli nose posebna značenja , što ćilimima daje i mističnu notu. Nikola Bošković je iz ljubavi počeo da sakuplja svoju kolekciju, a ona je istorijsko blago neprocenjive vrednosti.
Nikola Bošković je jedan od strastvenih kolekcionara, koji sakuplja i čuva ovo neprocenjivo blago.Tkanje ćilima je izuzetno težak posao, koji zahteva geometrijsku preciznost, izuzetnu veštinu i kreativnost, koja se zasniva isključivo na ručnom radu .Tkanje ćilima je tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, i tako vekovima majke uče od baka, a ćerke od baka i majki, „boreći se” do današnjih dana da očuvaju tradiciju zapisanu u njihovim genima, tako su mnoge devojčice u Srbiji odrastale okružene ćilimima i, „vezane za njih” za ceo život.
Motivi na ćilimima nastalim u Srbiji, imaju i tu specifičnost, da često u sabi skrivaju mističnu crtu. Jer utkani simboli često predstavljaju stare simbole magičnog značenja i mogu se čitati kao azbuka slika, jer ih postoji 95, koje oni koji ih rade moraju da znaju napamet.