U galeriji Likovni salon, svečano je otvorena 39. Prolećna izložba Kluba likovnih stvaralaca. Ovogodišnjom temom Autoportret – unikatno ogledalo umetnika, bilo je inspirisano 25 umetnika a izloženo je više od 35 dela.U najavi najlepšeg godišnjeg doba i u vihoru društvenih turbulencija koje nam nimalo ne ulepšavaju stvarnost, Klub likovnih stvaralaca KLIS Trstenik, sa posebnim pijetetom prema biću umetnosti nastavlja svoju misiju.
Pravi likovni izazov za sve stvaraoce KLIS-a za ovogodišnju 39. PROLEĆNU IZLOŽBU jeautoportret. Autoportret predstavlja motiv u umetnosti u kome stvaralac predstavlja sebe. Ovaj
umetnički izraz je svoje mesto pronašao u slikarstvu, grafici, vajarstvu i fotografiji, ali su slikarska dela ono što preovladava. Najvredniji autoportreti današnjice su umetnička dela slikara koji su obeležili umetničke epohe za nama. Kada je u pitanju slikarstvo autoportret se javlja u 15. veku u obliku figura asistencije u religioznim scenama, kada su umetnici poput Filipa Lipija i Botičelija oslikavali svoje likove u okviru slika koje su predstavljale prikaz verskih simbola i značajnih događaja iz Biblije. Albreht Direr bio je prvi koji je naslikao autoportret kao pojedinačnu sliku još u Renesansi. Samo prikazivanje se odlikovalo psihološkom percepcijom svog bića, odnosno reprezentacijom emocija kroz lični prikaz. Umetnik koji je bio neprikosnoveni ekspert u oslikavanju psihološkog samoprikazivanja bio je Rembrant. Svakako treba spomenuti i Leonarda da Vinčija i Ticijana kao vrsne portretiste svog doba.
U savremenom dobu autoportreti i dalje uživaju veliku popularnost, a slikari širom sveta ga koriste da predstave psihološko tumačenje sebe, kao umetnika u savremenom društvu, sa osvrtom kako su oni prihvaćeni u savremenoj sredini. Skoro da nema slikara u XIX i XX veku koji se nije bavio autoportretom kao svojevrsnim samoposmatranjem, introspekcijom. Van Gogovi autoportreti smatraju se jednim od najintenzivnijih autoportreta u istoriji umetnosti. On slikanjem autoportreta traga za dubinom sličnosti koja se ne može pronaći na fotografijama, pisao je u pismima. Kritički doživljaj sebe iskazan slikarskom četkicom i platnom polazište je mnogih savremenih slikara. Pikaso, Dali, Lotrek, Frida Kalo, od naših, Katarina Ivanović, Nadežda Petrović, Uroš Predić, Milena Pavlović Barili i drugi… Na ovoj listi mogli bi da se nađu mnogi umetnici kojima su četkica i platno bili unikatan način da predstave svoje odraze, emocije i često najkritičniji prikaz ličnosti. Autoportreti nose posebnu dubinu i govore o krhkoj i nesavršenoj prirodi čoveka, i njegovoj potrebi da stremi ka boljem i savršenom.