Ova objava deo je projekta pod nazivom “Slikom i rečju kroz Trstenik“, koji je dobio finansijsku podršku Opštine Trstenik na Javnom konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2023. godini.
Nekada su na svakoj reci bile kao biseri na nisci, naredjane potočare, na njima su pomeljari danonoćno čekali u red da im se samelje brašno. Redje pšenično a najčešće kukuruzno , belo i žuto žito za proju, ali i za stočnu ishranu. Principi rada potočare bazirani su na snazi vode koja pokreće veliko vodeno kolo. Postoje dva osnovna tipa potočara , a to su one koje kod kojih je pogon horizontalno vodeno kolo , a ono se primenjuje kada ima mala količina vode a veliki nagibi , pa se energija kinetička , koja pokreće vodeno kolo postiže pre svega brzinom vode. Drugi tip je sa vertikalnim vodenim kolom, koje se koriste kada ima dovoljno velike količine vode a manji nagibi. Pa se kinetička energija postiže količinom vode. Na bazi prirodnih uslova, pravile su se potočare. Od rečnog toka se odvajao deo , zvani jaz, , kroz cev, koja se zove bukva, pod nagibom, nagnita nad vodenim kolom koristila se za pokretanje vodenog kola.A sa vertikalnim tokom, nije bitan nagib, pa se prilaz njima posiže na drugačiji način, nema potrebe za cevi, nego direktno ide na kolo, tako nam u priči objašnjava Dejan Vujanić, istraživač rečnih tokova.
Kažu oni koji su brašno iz vodenice potočare, ima poseban kvalitet, zbog brzine okretanja, sporije melje vodenični točak pa brašno zadržava sva svojstva pšeničnog i kukuruznog zrna. Ko je jednom jeo hleb sa brašnom iz potočare, taj ukus večno pamti.
Protekla je voda a li nije vreme, kaže naš sagovornik koji ima ideju da se potočare obnove i oplemene turističku ponudu Trstenik. Jedna od najstarijih , prepuštena zubu vremena je potočara u Bučju. Ova trošna zgrada svedok je arhitekture s kraja 19 veka.