Ova objava deo je projekta pod nazivom “Slikom i rečju kroz Trstenik“, koji je dobio finansijsku podršku Opštine Trstenik na Javnom konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2023. godini.
Od vajkada su Bogdanjci imali svoju skelu , kojom su se prevozili . Kada su mostovi daleko onda su skele bogatstvo, ili kad mostovi nisu dovoljno blizu, a imanje je preko reke. Reka je menjala tok, a da bi se mehanizacija i ljudi prebacili na drugo tlo, skele su bile nužne. Sve skele su bile ekološke, jer njih gura snaga vodenog toka uz malu pomoć ljudske snage, tamo gde je to neophodno. Vodeni tok ima snagu i energiju koju koristi skeledžija pri upravljanju skelom. Kada su velike vode, snaga vodenog toka je velika a kada su male onda je i snaga mala pa je potrebna veća snaga skeledžije pri upravljanju. Najveća snaga vode je na sredini, tu je najveća kinetička energije, priča nam izvrsni poznavaoc rada skela , naš sugradjanin Dejan Vujanić.
Prve skele su bile drvene, jedino su klinovi bili metalni i sajla koja spaja dve obale. Te skele su bile teške jer su bile natopljene vodom. Dešavalo se da se zbog velikih voda otkači skela, da pukne sajla, da se zbog greške skeledžije otkači ili velike vode. Skela su izdržavala od onih koji su je koristili za prevoz. Uglavnom je korišćena u vreme obrade zemlje obrade i prevooz letine na drugu obalu.
Novije skele su metalne. Bogdanje je imalo novu skelu. Izgradnja auto puta je poremetila funkciju korišćenja skela, pa se sada na Moravi mogu nabrojati tek jedna ili dve skele do Kukljina, koji pripada Kruševačkoj opštini.