Svi mi svakog dana kreiramo neki ugljenični otisak, bilo šta da radimo, proizvodimo , stvaramo. Kada analiziramo svoje prosečno dnevno ponašanje i izračunamo koliko svaka aktivnost generiše ugljeničnog otiska, i kada na kraju dana sve to pomnožimo sa 365 dana u godini, mnogi ostaju zapanjeni. A lek je manje trošiti resurse, manje kupovati nepotrebne stvari, koristiti obnovljive izvore energije, koristiti solarne panele, mada i oni imaju svojih mana, jer jednog dana moramo misliti i o njihovom odlaganju, posebno onih delova koji nisu podložni reciklaži. Zato mi kada razmišljamo o nekom proizvodu, ranije se svodilo na to prouzvodimo, koristimo a po završetku njegove primene on ide na otpad. Neke novije naučne metode prate životni ciklus proizvoda od ideje, preko nastanka , eksploatacije do skladištenja odbačenog proizvoda koji treba da se bezbedno skladišti jer je to sve važno, u protivnom bićemo zatrpani smećem. Sve više proizvodjača danas odlučuje se za reciklažu, veoma često vidimo na etikiti da je proizvod napravljen od recikliranog pamuka.
Za razliku od nas , gde se malo reciklira, druge zemlje recikliraju plastiku, polovnu garderobu, djonove. Kod nas još uvek deponije odnose tone i tone otpada koji bi mogao da se reciklira. ili što je još gore, tone otpada završavaju u našim rekama.