Pritisnuti stalnim onformacijama o veštačkoj inteligenciji koja će preuzeti veliki broj poslova, zapitamo se da li će nešto ostati ljudskoj kreativnosti. Ni jedan novi proizvod ne može da nastane kao rezultat rada jedne grupe ljudi, koji imaju jedno specifično znanje, već su to timovi koji su multidisciplinarni. U svemu novom što nastaje naći ćemo udeo nekog informatičara, nekog statističara ili matematičara, kada nastaje neki novi lek tu imamo hemičare, lekare, biologe, farmaceute, a vezano za opremu imamo i nekog mašinca ili tehnologa i nekoga koji se bavi zaštitom životne sredine , koji prati i meri životni ciklus proizvoda , kao i uticaj na životnu sredinu. Tako da mnoga zanimanja u sinergiji sada i u budućnosti daju gotov proizvod. Zato nema mnogo razloga za brigu da će mnoga zanimanja nestati, jer neće , jer su i u budućnosti ne samo potrebna već i neophodna.Pitali smo prof dr Ljiljanu Pecić, stručnjaka u oblasti mašinstva šta bi ona , da je kojim slučajem pred dilemom , šta upisati, rekla je verovali ili ne, ponovo mašinstvo, ali smer bi bio bioinženjerstvo.
Zašto bio inženjerstvo, pre svega zato što je humano a u pozadini je inženjerstvo, a u nadogradnji imate dosta hemije, dosta biologije. Bio inženjerstvo je nešto što mene u ovom trenutku fascinira, kaže ona i čime bih da sam mlad čovek koji bira profesiju , htela da se bavim. Ali i sve što je digitalna tehnologija, automatizacija, gde možete da pokažete da vi , sv ojom pameću možete da savladate nešto što je teško , to je po meni budućnoast kaže, dr Pecić. Sve najbolje svima u novoj godini, a nadam se da ćemoi biti tu i gledati koje će to sve biti novine u budućnosti.