Sa tehnološkim napretkom suočeni smo sa terminologijom koja je sve više strana. Za mnoge nove stvari u našim životima , mi više nemamo odgovarajuće izraze i reči na srpskom jeziku. Ali, bez obzira u kom smo životnom dobu , nove terminološke , kao i nove tehnološke stvari prihvatamo, istina, neko manje, a neko više. Ali sa novom tehnologijom i izrazima nastavljamo da živimo i oni postaju deo nas.Ponekad je teško i zamisliti, kako se živelo pre tehnološkog buma. Jer su mnoge stvari olakšale naš život, poput mobilnih telefona i interneta. Mnoge stvari smo sticajem okolnosti morali da prihvatimo kao što je on line nastava. Od nekih stvari , kao što je 5G mreža zaziremo, od nekih kao što je veštačka inteligencija smo zaplašeni, kao i pred mnogim novim dostignućima. Strah od nepoznatog je tako svojstven ljudima. I to je iskonski strah, koji se gubi sa usvajanjem i širom primenom veštačke inteligencije koja će ove 2025 godine prema najavama naći svoju širu primenu. Prelaz sa analogne na digitalnu tehnoilogiju, imamo je svoj rok prilagodjavanja . Sve je to bilo skopčano sa finansijskim izdacima , pa se išlo postepeno. Digitalizacija u mnogim oblastima donela nam je veću dostupnost podataka, kao što je katastar nepokretnosti i druga dokumentacija koja se više ne čuva u papirnoj već sada u elektronskoj formi. Djaci i nastavnici su dobili elektronski dnevnik. Sve naše kartice , svi pristupi elektonskoj pošti imaju svoj pin. Sa razvojem uredjaja oni su postali soficistirani. A sve što ima dozu ličnog postalo je peronalizovano.
Naša dokumenta su postala biometrijska, naša lična karta je sa čipom. Račune plaćamo preko e bankinga, zahtev za dokumenta podnosimo preko e uprave, decu upisujemo u vrtić i tako dalje i tako dalje.