Svet je u posebno u 20 veku zabeležio izuzetan napredak. Da li je sve napredno i novo i dobro i bolje od starog?Moderni materijali, moderne tehnike ubrzali su proces proizvodnje. Mnogi su proizvodi pojeftinilii , a da li su bolji ?Ako pogledamo obične odevne predmete, nekada je za jedan dobar vuneni kaput ili onaj od kamilhara, bilo potrebno mnogo materijala, proces proizvodnje od vune do materijala bio je dug, a svako u stavci na tom putu znao je da naplati svoju uslugu. Od čobana koji je odgajio ovce od vunovlačara koji je obradio vunu, preko prelje do tkača i trgovca koji je prodao sukno ili štof, i na kraju krojača koji je kaput iskrojio i sašio. Ono što smo na kraju dobili je proizvod visokog kvaliteta, koji je bio skup i nije se kupovao baš svake zime, ali je grejao svog vlasnika i na debelom minusu. Pre nego što se iscepa , bio je demodiran, a nikako pohaban. Sličan je proces i sa svilom , kao vrhunskim materijalom za letnje dane.Sa modernom tehnologijom u proizvodnji materijala, preskočili smo mnoge faze u izradi kvalitetnih materijala. Proces je daleko ubrzan, nešto od drveta, a nešto od derivata nafte, tek, materijali su postali jeftini i dostupni, pa tako i garderoba jeftina i dostupna. A kvalitet diskutabilan. Kaputi se šiju od sintetičkih materijala, koji zimi ne pružaju osećaj toplote. Jeftini su i mogu da se kupe skoro svake sezone, ali se brzo habaju i bryo postaju stari . Letnji materijali takodje od sintetike, leti ne pružaju osećaj prijatnosti, izazivaju znojenje i neprijatne telesne mirise. Šta smo dobili sa komercijalizacijom? Reklo bi se malo toga pozitivnog . Probali smo, videli da su neke stare stvari bolje, keramika iz Zlakuse, hrana kuvana na “Smederevcu“, vuna, pamuk, lan i svima, kao prijatni prirodni materijali. Treba li novo i moderno po svaku cenu?
Stari zanati , novi prijatelji
