U 20 veku se govorilo da će uskoro svaki čovek imati svog pravnika i svog psihologa. Možda nismo svi dobili smoje psihologe ,ali se pojavilo zanimanje i još jedan novi termin lajf koučing,koji je gotovo neprevodljiv na naš jezik , osim kao učenje životnih veština. U uslovima nekontrolisane epidemije koju smo imali sa kovidom, u uslovima krize i drugim steresnim situacijama, ljudi se sve češće obraćaju za pomoć životnim trenerima, koji drže seminare, tribine na neku od tema ili rade “jedan na jedan“, sa osobom kojoj je potrebna pomoć. Lajh kouč nije lekar ali je psihički zdravoj osobi, koja se našla u trenutnom problemu, razgovor sa lajf koučom nekada veoma koristan. Bez obzira kolika je sredina iz koje neko potiče, postoji etiketiranje osoba koje koriste usluge profesionalnih tearapeuta, pa lajf koučing dodje kao društveno prihvatljiva “zamena“. Lajf kouč uči pojedinca da radi na sebi, da poštuje princiope i da ne odustaje od njih, polazeći od toga da su jaki pojedinci , jako društvo. Ali da bi mi pomogli ljudima, koji su anksiozni u poludepresivnim stanjima, jer zbog toga što “nisu savijali kičmu“ nisu ostvarili neki svoj cilj, npr. nisu dobili posao, mi moramo prvo da ih ojačamo,da radimo na korenu problema, da ih motivišemo da uče, da se razvijaju, da napreduju, da vežbaju svoje mentalne sposobnosti, da bi očuvali svoje mentalno zdravlje, kaže Dragana Stojiljković, lajf kouč.Okej je reći ne, to ljudi prvo treba da nauče, da ne prihvataju ono što im ne odgovara, kaže ona. Zadatak kouča je da ojača pojedinca, da stvori zdrave radne navike, da poništimo one loše, a pojačamo one dobre navike.Mišljenja je da ovaj posao treba raditi u sinergiji sa institucijama, sa obrazovanjem i da decu treba učiti od malena ekonomiji, kako da zaradjuju i “kako novac može da radi za njih“ i kako da budu svoji, kreativni i originalni a ne prepisivači, kaže Stojiljkovićeva.
Lajf koučing
