Samo pre 30 godina, još uvek se radilo sa mehaničkim mašinama za pisanje, da li se sećate koncentracije koja je boila poptrebna da u prepunom daktilo birou ili novinarskoj redakciji, otkucate jedan tekst. Koliko je to stresno bilo i koliko bučno kada do vas nekoliko ljudi radi taj isti posao , kao što je kucanje na običnoj pisaćoj mašini . Nih su vrlo brzo zamenile električne, a još brže su te iste električne zamenili kompjuteri i štampači, kako u novinarstvu , tako i u
štamparskoj industriji .Ove mašine sada mogu da budu samo muzejski eksponati , isto kao i geštetneri i druge mašine tako neophodne . Danas samo sećanja na zastarele, prevazidjene mašine , kao i neka zanimanja u istoj toj industrijui. Slovoslagač, nekada tako cenjeno zanimanje, od koga su zazirali mnogi u štamparskoj industriji jer jedno slovo moglo je da bude kobno, ako se pogreši i ode u štampu. Danas kada se vrši kompjuterska priprema za štampu, sve je mnogo pojednostavljeno. Iz lanca neophodnih zanimanja izbačena su mnoga bez kojih se nije moglo, a sve je zamenio kompjuter. Medjutim, i napredna tehnologija ima svoja ograničenja. Ni ona ne može da radi bez struje. Da ne mračimo, što kažu mladi, ali struja postaje sve traženija. Gašenje termoelektrana uticaće na smanjenje proizvodnje struje. Da li će vetroparkovi, male hidroelektrane i nuklearne elektrane moći da nadomeste sve veću potrebu za električnom energijom u uslovima dugih zima, pretoplih leta i rastuće autoindustrije sa automobilima na električni pogon. Da li smo prerano odbacili neke mašine ili smo ih samo sklonili za nedaj bože.