Moderan čovek, rodjen u 21 prvom veku ne zna za mnogo toga što je održavalo ljudski rod, proteklih decenija i vekova. Jednostavno mnoge stvari su se zahvaljujući modernoj tehnologiji pokazale kao nepotrebne ili prevazidjene. Nekako na prvom udaru su se našli stari zanati, pa je mnogo malo onih koji su rodjeni poslednjih decenija a da znaju da je postojalo na stotien starih zanimanja, koja su se vremenom izgubila. Neki od starih zanata su se prateći moderne materijale išli u korak s vremenom, drugi su poklekli pod teretom jeftine industrijske robe. Nema više abadžija i rabadžija .Tu i tamo opstaje po neki potkivač, grnčar, retke su tkalje, još redji vunovlačari i filigrani. Zbog folkornih društava kojih ima širom Srbije i diajspore opstaje još po neki opančar. Zbog još uvek popularnih vašara na kojima se prodaju luše, još uvek opstaje po neki bombondžija.
Nekada je svako selo imalo sodadžiju, jer špricer nije mogao da se zamisli bez soda vode, danas su izuzetno retki, jedan opstaje u Trsteniku zahvaljujući mladima koji su nekada popularni “Klaker“ i druga pića, koktu i oranžadu prihvatili kao svoja pića i redovne su mušterije , posebno posle napornih treninga na Sportskim terenima koji je u blizini Sodadžijske radnje. Ono što će opstati je još jedan veoma popularan pekarski proizvod ili bolje rečeno buregdžijski. Sve je više pekara , jer su se naše prehrambene navike promenile, pa se sve više “jede s nogu“, a burek ostaje omiljeno jelo za doručak, pa buregdžije ne treba da brinu za opstanak svog zanata.